NEKE NOVINE U ZAKONU O SIGURNOSTI SAOBRAĆAJA NA CESTAMA BIH

Novi Zakon o sigurnosti saobraćaja na cestama u BIH stupio je na snagu 08.02.2006. godine, a primenjivaće se od 08.08.2006. godine.Obzirom da će u tom periodu biti povećan broj gradjana Srbije, koji će iz raznih razloga putovati u BIH, to smatramo da ih je neophodno upozoriti na neke novine, koje su sadržane u odredbama tog Zakona, u odnosu na Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, koji se primenjuje u Srbiji.

Značajna novina u ovom Zakonu je pojačana odgovornost svih subjekata, koji su zaduženi za izgradnju i održavanje saobraćajnica, postavljanje odgovarajuće signalizacije na saobraćajnicama, te odgovornih lica u preduzećima, koja se bave prevozom robe i putnika u pogledu propisanih uslova tehničke ispravnosti vozila, neophodne opreme vozila i neophodnih uslova, koje je potrebno da vozač ispunjava za upravljanje takvim vozilima. Tako npr. Nadležne institucije, koje održavaju i upravljaju putevima, dužne su da blagovremeno i tačno obaveštavaju javnost o ograničenju i zabrani saobraćaja na javnim putevima i o vanrednim uslovima i posebnim merama za saobraćaj na njima, kao i o prohodnosti javnih puteva u zimskom periodu i u slučaju elementarnih nepogoda ili vanrednih dogadjaja, zbog kojih je nastao prekid saobraćaja, odnosno zbog čega su znatatno otežani uslovi za odvijanje saobraćaja. I ne samo to, nadležne institucije su istovremeno sa informisanjem javnosti, dužne da dostavljaju auto-moto klubovima i savezima informacije o prohodnosti javnih puteva, koje su im potrebne za primenjivanje njihovih javnih ovlašćenja. Za nepoštovanje ovih propisa, propisana je kazna od 400 do 5.000 konvertibilnih maraka. Zatim, pri projektovanju novih ili rekonstrukciji postojećih saobraćajnih znakova, obavezno treba ugraditi zeleno trepćuće svetlo, kao najavu prestanka slobodnog prolaza.

Novi su i pojedini izrazi, koji preciznije označavaju pojedine kategorije vozila, puteva i obeležavanje vozila.
Tako npr. Preciznije se odredjuje šta predstavlja smanjenu vidljivost, pa se navodi da vladaju uslovi smanjene vidljivosti kada vozač zbog nepovoljnih atmosferskih ili drugih prilika ne može jasno da uoči druge učesnike u saobraćaju na udaljenosti od najmanje od 200 m na putu izvan naselja, odnosno najmanje 100 m u naselju.

Zatim, Zakon uvodi novi termin „zona smirenog saobraćaja“, a to je područje u naselju, obeleženo propisanim saobraćajnim znakom u kojem vozila ne smeju da se kreću brzinom većom od brzine hoda pešaka, zbog dozvoljenog kretanja pešaka, ili dečje igre.
Nadalje, pored već poznate kategorizacije puteva, uvodi se kategorija brzog puta, a to je javni put namenjen za saobraćaj isključivo motornih vozila sa jednom ili dve razdvojene kolovozne trake, koji ima sve raskrsnice u dva ili više nivoa sa poprečnim putevima ili drugim saobraćajnicama ( železničkim ili tramvajskim prugama) u pravilu, nema zaustavnih traka i koji je kao takav označen propisanim saobraćajnim znakom. Pored već poznatih kategorija vozila A, B, C, D i E, uvode se nove podkategorije A1, B1, C1, D1, C1E i D1E, a kategorija E se bliže razvrstava na BE, CE i DE. U skladu sa tim, izmenjena je i kategorizacija vozačkih dozvola, zatim osim novčanih kazni i mera bezbednosti oduzimanja vozačke dozvole, uvode se i kazneni bodovi za učinjene prekršaje i obaveza pohadjanja teoretske nastave iz oblasti poznavanja saobraćajnih propisa, kao nova mera bezbednosti.

Značajnije novine su sledeće:

1.Zabranjeno je na putu, parking prostoru, trotoaru i drugim saobraćajnim površinama ostavljati oštećena, dotrajala ili neregistrovana vozila, nanositi blato na put sa savremenim kolovozom, ili predmete i materije koje mogu da ometaju ili ugroze bezbednost saobraćaja ili zagadjuju okolinu ostavljati ili bacati po putu. Vozač sa čijeg vozila padnu takvi predmeti dužan je da ih ukloni sa puta, pa čak i one koji nisu pali sa njegovog vozila, već na koje naidje u toku vožnje,ako je u mogućnosti i ako time ne ometa bezbednost saobraćaja, a ako nije u mogućnosti, dužan je da o tome obavesti nadležnu instituciju, koja upravlja putem, ili policijsku upravu. Propisana kazna je od 50 do 250 konvertibilnih maraka.
2.Novinu predstavlja i obaveza da slepa lica u saobraćaju moraju da nose beli štap, a vozila kojima se upravlja uz posebna pomagala za invalide, moraju biti obeležena posebnim znakom.
3.Vozač koji nailazi na vozilo, kojim se organizovano prevoze deca, dužan je da zaustavi vozilo, kada se takvo vozilo zaustavi radi ulaska i izlaska dece. Za nepoštovanje ovog propisa predvidjena je kazna od 100 do 300 konvertibilnih maraka i mera bezbednosti zabrane upravljanja vozilima od 1 do 4 meseca. Autobusi koji organizovano prevoze decu, moraju biti propisno obeleženi. Kazna za neobeležavanje je 40 konvertibilnih maraka.
4.Vozač vozila na motorni pogon ne sme za vreme vožnje koristiti mobilni telefon, osim u slučaju da je mobilni telefon prilagodjen upotrebi u vozilu. Kazna je 40 konvertibilnih maraka.
5.Na prednjem sedištu do vozača, ne sme da se prevozi lice pod uticajem alkohola, opojnih sredstava, kao ni dete mladje od 12 godina, a na zadnjem sedištu mladje od 5 godina, osim kada ima pričvršćenu dečju stolicu, u kojoj dete mora da bude vezano, ili pored deteta sedi punoletno lice. Nepoštovanje ovog propisa povlači kaznu od 30 konvertibilnih maraka.
6.Vozila ne smeju na prednjoj strani da imaju svetlosne, svetlosno-signalne ili reflektujuće uredjaje ili materije, koje daju svetla crvene boje, a na zadnjoj strani uredjaje ili materije, koja daju svetla bele boje, osim svetala za osvetljavanje registarske tablice i za vožnju unazad. Propisana kazna je 40 konvertibilnih maraka.
7.Prilikom pokretanja vozila iz mesta, vozač ne sme naglo da poveća brzinu kretanja, tako da dolazi do stvaranja prekomerne buke i škripe, usled proklizavanja pogonskih točkova vozila, osim u slučaju opasnosti. I ovde je kazna 40 konvertibilnih maraka.
8.U naselju je dozvoljena maksimalna brzina 60 km/h ukoliko saobraćajnim znakom nije odredjena druga brzina. Na auto-putu maksimalna brzina je 130 km/h, na putu rezervisanom za saobraćaj motornih vozila i brzim putevima 100 km/h i na ostalim putevima 80 km/h. U zavisnosti od toga koliko je prekoračenje brzine, propisane su i različite kazne. Ako je u naseljenom mestu prekoračenje veće od 30 km/h, a na putu van naseljenog mesta veće od 50 km/h, novčana kazna je od 100 do 300 KM, a sledi i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od 1 do 4 meseca. Za prekoračenja koja su manja od 30 odnosno 50 km/h, kazna je 50 KM.
Medjutim, kada je brzina u pitanju, novinu predstavlja i to da pod normalnim uslovima odvijanja saobraćaja, brzina ne sme da se ograniči na manje od 60 km na h na magistralnim putevima, a na ostalim putevima na manje od 40 km na h.
Takodje je propisano da fotografija i video zapis sa podacima o utvrdjenoj brzini, tahografski zapis i zapisnik o očitavanju na radaru, služe kao dokaz o utvrdjenoj brzini kretanja vozila.
9.Treba obratiti pažnju i na ograničenja brzine, koja važe za autobuse, kamione ispod 7,5 T nosivosti i vozila koja vuku kamp prikolicu. Tim vozilima je brzina kretanja ograničena na 80 km/h, dok je na 70 km/h ograničena brzina za autobuse, kojima se vrši prevoz dece, zglobne autobuse bez predvidjenih mesta za stajanje, kamione sa prikolicom i one nosivosti preko 7,5 T, 50 km/h za autobuse sa prikolicom za prevoz lica, trolejbuse, gradske autobuse i autobuse sa mestima za stajanje, 30 km/h za traktore, 25 km/h za bicikle i lake motocikle, kada se kreću biciklističkom stazom, odnosno trotoarom. Nepoštovanje ovih propisa povlači kaznu od 100 do 300 KM, a kada je prekoračenje brzine u naselju veće od 30 km/h i van naselja preko 50 km /h, sledi i mera zabrane upravljanja vozilom od 1 do 4 meseca.
Sva ova vozila, kojima je ograničena brzina kretanja, moraju da imaju ova ograničenja vidno obeležena.
10.Prilikom mimoilaženja vozila važi pravilo da ako je to mimoilaženje otežano, s obzirom na okolnosti u saobraćaju i na osobine puta, dužan je da se zaustavi, a po potrebi i vrati unazad onaj kome je to lakše da učini. Vozilo koje ide uz nagib ima prednost u odnosu na ono koje ide niz nagib, osim kada ovaj prvi ima pogodno mesto za zaustavljanje. Prednost prilikom mimoilaženja u svim ostalim slučajevima ima vozilo sa priključnim vozilom, autobus u odnosu na teretno vozilo i vozilo više kategorije u odnosu na laka vozila. Nepoštovanje ovih propisa povlači kaznu od 30 KM.
11.Vozilo koje se kreće sporije dužno je da po potrebi čim to bude moguće, čak i zaustavi svoje vozilo na pogodnom mestu, da bi propustilo brža vozila. Kazna za nepoštovanje ovog propisa je 50 KM.
12.Pomoću užeta ne sme da se vuče vozilo na motorni pogon, na kojem su neispravni uredjaji za upravljanje ili zaustavljanje, niti teretna vozila i autobusi, a krutom vezom ono koje nema ispravan uredjaj za upravljanje, niti vozilo na motorni pogon, koje je teže od vučnog vozila, ako mu je neispravna pomoćna kočnica. Ko naredi ili dozvoli vuču protivno ovim odredbama, kazniće se kaznom od 100 do 300 KM kao odgovorno lice, a preduzeće i drugo pravno lice kaznom od 400 do 5.000 KM, a vozač koji to učini protivno ovim odredbama novčanom kaznom od 40 KM. Brzina kojom se smeju kretati vozilo koje vuče i ono koje je vučeno ne sme biti veća od 40 km/h. I tu je kazna 40 KM.
13.Za vreme upravljanja motornim vozilom danju na vozilu moraju da budu upaljena kratka svetla. Nepoštovanje ovog propisa povlači kaznu od 50 KM. Ovde su i značajne novine što je u ovom članu propisano kako moraju biti osvetljena zaprežna vozila, vozila koja vuku jedno ili dva priključna vozila, kao i da na motociklu uvek za vreme vožnje na putu moraju da budu upaljena kratka svetla, zatim da noću i u slučaju smanjene vidljivosti kako moraju biti osvetljene grupe pešaka, vodiči teglećih, tovarnih i jahaćih životinja i goniči stoke, za vreme dok se kreću po kolovozu van naselja. Takodje je precizno propisano kada se upotrebljavaju duga, a kada kratka svetla, tako da vozač ne sme da zaslepljuje dugim svetlima vozilo sa kojim se mimoilazi na razdaljini manjoj od 200 m, vozilo iza koga se kreće na manjoj razdaljini od 100 m, kada prolazi pored organizovane kolone ili povorke pešaka i kada se kreće putem koji se pruža neposredno pored plovnog puta ili pored železničke ili tramvajske pruge, u susretu sa plovilom ili vozilom koje se kreće po šinama iz suprotnog smera. Nepoštovanje ovih propisa povlači kaznu od 40 KM.
14.Kada upravlja vozilom po magli, vozač vozila na motorni pogon na vozilu treba da ima upaljena kratka svetla za osvetljavanje puta ili svetla za maglu ili oba svetla istovremeno. Svetla za maglu mogu da se upotrebljavaju samo po magli ili u slučaju smanjene vidljivosti i ne mogu istovremeno da se koriste sa dugim svetlima, moraju da budu bele ili žute boje, a na zadnjoj strani crvene boje. Nepoštovanje ovih propisa povlači kaznu od 50 KM.
15.Na kategorisanom putu biciklom sme da upravlja lice, koje je navršilo 12 godina, a biciklom sa motorom, lice koje je navršilo 14 godina. Vozač bicikla, bicikla sa motorom, lakog motocikla i motocikla treba da upravlja na način kojim se ne umanjuje stabilnost vozila i ne ometaju drugi učesnici u saobraćaju, a naročito ne sme da skida ruke sa upravljača, da se pridržava za drugo vozlio, prevozi, vuče ili gura predmete, koji ga mogu ometati u upravljanju vozilom, ili da ugrožava druge učesnike u saobraćaju. Kazna za nepoštovanje ovih propisa je 40 KM.
16.Vozač bicikla, bicikla sa motorom, lakog motocikla ili motocikla i lica koja se prevoze tim vozilom moraju da koriste zaštitnu kacigu za vreme vožnje. Postupanje protivno ovom propisu kažnjava se novčanom kaznom od 50 KM.
17.Vozač koji se kreće motornim vozilom kolovozom u naseljenom mestu, dužan je da brzinu prilagodi tako da izbegne prskanje pešaka, koji se kreću ivicom kolovoza ili trotoara. U suprotnom kazna je 30 KM.
18.Autoputem ne smeju da se kreću pešaci i vozila koja se ne smatraju motornim vozilima po ovom Zakonu, kao ni ona motorna vozila koja ne mogu da se kreću brže od 40 km/h. Kazna za nepridržavanje ovih propisa je 50 KM.
19.Novčanom kaznom od 50 KM kazniće se vozač, koji na vozilu prilikom kretanja kroz tunel ne uključi kratka svetla.
20.Vozač koji upravlja vozilom pod dejstvom alkohola sa više od 0,3 g/kg alkohola, pod dejstvom opojnih droga ili omamljujućih sredstava, kao i vozač C, CE, DE i podkategorija C1, C1E, D1 i D1E, vozač koji upravlja vozilom javnog prevoza, vozač kome je vožnja zanimanje, za vreme obavljanja tog zanimanja, instruktor vožnje, kandidat za vozača na obuci, vozač mladji od 21 godine ili sa vozačkim stažom manjim od 3 godine, biće kažnjen novčanom kaznom od 50 do 250 KM, a ako ima preko 1 g/kg alkohola u krvi, novčanom kaznom od 100 do 300 KM i biće mu izrečena mera bezbednosti oduzimanja dozvole u trajanju od 1 do 4 meseca.
21.Novina su i propisi oko potrebnog vozačkog staža za polaganje ispita za pojedine kategorije vozila. Medjutim, ono što je interesantno, to je da lice starije od 16 godina, može upravljati podkategorijama vozila A1 i B1, tj. Lakim motociklmo, čija zapremina motora ne prelazi 120 cm 3, a snaga ne prelazi 11 KNJ, kao i triciklima i četvorociklima na motorni pogon. Za sve ostale kategorije i podkategorije vozila, starosna granica je 18 godina, s tim što je za odredjene kategorije i podkategorije za upravljanje teretnim motornim vozilima, autobusima i vozilima sa priključnim vozilima potrebna i odredjena dužina vozačkog staža u nižim kategorijama. To je detaljno propisano u Članovima 184 i 185 Zakona. Nepoštovanje ovih propisa povlači kaznu od 100 do 300 KM.
22. U pogledu upravljanja motornim vozilima novine su propisane u Članu 186 stav 7,8 i 9. Tako lice, koje je položilo vozački ispit i dobilo vozačku dozvolu za kategoriju vozila A1, A, B ili C i C1, ne sme 2 godine od dana izdavanja vozačke dozvole da upravlja vozilom na putu brzinom većom od 70 km/h, na putu namenjenom isključivo za saobraćaj motornih vozila i brzom putu, brzinom većom od 90 km/h, a na autoputu 120 km/h. Niti sme da vuče priključno vozilo, a ni organizovano da prevozi decu u tom periodu. Ta lica, koja su mladja od 23 godine ne smeju da upravljaju vozilom u saobraćaju na putu u vremenu od 23 h do 5 h, osim ako je sa njim u vozilu lice starije od 25 godina, koje ima vozačku dozvolu i kojem u poslednjoj godini nije izricana zaštitna mera ili mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom. Lica koja prvi put steknu vozačku dozvolu, obavezna su da u trajanju od 2 godine obeleže vozilo, kojim upravljaju znakom koji posebno propisuje ministar. Nepoštovanje ovih propisa povlači kaznu od 40 KM.
23.Stranac ili državljanin sa boravkom u inostarnstvu ima pravo da upravlja na teritoriji BIH samo sa medjunarodnom vozačkom dozvolom ili domaćom dozvolom, izdatom u skladu sa Bečkom konvencijom o drumskom saobraćaju.
24.Novina je i to što se novoproizvedena vozila podvrgavaju redovnom tehničkom pregledu tek izmedju 23 i 24 meseca starosti, a rok važenja tehničkog pregleda obeležava se posebnom nalepnicom.